Dve rane
Dve rane mi srce peku,
dok suze se slivaju niz reku:
prva rana zbog propale ljubavi naše,
pa sad život provodim uz čaše,
druga rana još bolnija,
što odvede jedinog sina.
Na rastanku sam za njim suze lio,
to ti nikad nisam oprostio,
uzeti mi sina - to nisi smela,
ako si me ikada volela.
Nije meni krivo što na majku liči,
sve šta imam svome sinu ću dati,
ali žalim što nisam sa njime
da mu kažem: "Sine, zagrli me."
Nemoj sina skrivati od mene,
ne daj da mi život bez njega vene,
volim ga više od svega,
kaži mu da tata misli na njega.
