Promašen čovek
Godina se ova prlibližila kraju,
pokrivač od snega pokrio je tle,
a tebe više nema u mom zagraljaju,
iako mi redovno dolaziš u sne.
A, prošle godine u ovo doba
delili smo zajedno snežne radosti,
planove smišljali gde ćemo za Novu,
potpuno uživali u svojoj mladosti.
I sad, evo, ponovo je Nova na pragu,
oko mene vesela deca i osmesi sreće,
ljude je zahvatilo praznično raspoloženje,
devojka od dečka dobija cveće.
Nebo gledam kao odgovor da čekam.
Kome ću i gde u ovo zimsko veče?
Otkad tebe u mom životu nema,
promašen sam čovek koji nema sreće.
